Zadatak Elevator 2i3a5u

ELEVATOR Sredstvo sa kontinualnim dejstvom za realizaciju transporta rasute robe sitne i srednje granulacije, grupe A do L (o,4 mm ÷ 150 mm), pod velikim uglom (60   90). KONSTRUKCIJA: 1. radni (noseći) organ je kofica (vedro) 2. vučni organ je ili lanac, ili traka (gumena, PVC ili žičana). Izbor vučnog organa zavisi od: vrste materijala, transportne putanje, načina punjenja kofica i potrebnog kapaciteta elevatora.Lanac se koristi kod sporohodnih elevatora, v = 0,4 do 1,3 m/s, sa samozahvatanjem. Lančani elevatori su obično izvedeni sa dva lanca. Traka se koristi kod brzohodnih elevatora, v = 1,3 do 3,35 m/s. Visinska razlika kojumogu da savladaju elevatori sa trakom je do 150 m i ovi elevatori imaju mirniji hod i niži nivo buke. Vučni element kod kosih elevatora može da bude sa i i bez prinudnog vođenja u povratnoj grani. Rešenje bez prinudnog vođenja u povratnoj grani je, zbog ugiba vučnog elementa, primjenljivo samo kod elevatora koji savlađuju mala visinska rastojanja. 3. Pogonska i zatezna zvezda (bubanj) – su dijelovi pogonske i zatezne stanice, čija je konstrukcija ista kao kod trakastih i člankastih transportera. 4. Kućište elevatora – se sastoji od postolja, srednjeg dijela i glave.

TRANSPORTNI KAPACITET i0     v kN/h ik Q – transportni kapacitet i0 – zapremina kofice, m3 ik – međusobno rastojanje kofica, m  - popunjenost zapremine kofice materijalom (tabela 4.3, knjiga Olević, Sarvan: «Osnovi mehanizacije pretovara»)  - gustina materijala kN/m3 v – brzina kretanja kofice, m/s, (tabela 4.3, knjiga Olević, Sarvan: «Osnovi mehanizacije pretovara») Q  3600 

PRORAČUN SNAGE

Metoda jedinstvenog koeficijenta Q  HO PCT  1,15  k1  k 2  v  kW 3600 HO – visinska razlika (m), k1, k2 – koficijenti koji se određuju iz donje tabele

ZADATAK Sporohodni elevator vedričar bez vođenja radnog organa u neopterećenoj grani, koristi se za utovar šljunka sa deponije u vozilo. Kolika treba da je brzina elevatora sa vedrima zapremine, i0 = 50 l, postavljenih na rastojanju 0,8 m, da bi se vozilo nosivosti 120 kN utovarilo za ne više od 15 minuta? Kolika je potrebna snaga za pogon elevatora ukoliko je koeficijent iskorištenja snage motora 0,9?

Na osnovu tabelarnih vrijednosti usvaja se  = 18 kN/m3,   0,8 (tabela 4.3, knjiga Olević, Sarvan: «Osnovi mehanizacije pretovara») . Iz zadatka je: i0 = 50 dm3 ik = 0,8 m Qt ≥ 480 kN/h

480 kN  0,8m i0 Q  ik h Q  3,6      v  v   3 ik 3,6  i0    3,6  50dm  0,8  18 kN v  0,148148

m3

m/s

Kako je minimalna brzina za sporohodne elevatore v min  0,4 m/s to ćemo nju usvojiti za potrebnu brzinu v min  0,4 m/s . Sada je kapacitet elevatora: Q  3,6 

50dm 3  0,8  0,4 m  18 kN 3  1296kN / h s m 0,8m

što omogućava utovar za:

t

120kN  0,0926 h = 5,55 min 1296 kN h

Snagu za pogon elevatora dobijamo metodom jedinstvenog koeficijenta:

PCT 

Q  HO 1,15  k1  k 2  v   1296  40 1,15  1,3  0,6  0,4  21 kW 3600 3600

pri čemu su koeficijenti k1 i k2 uzeti iz gornje tabele k1 = 1,3 i k2 = 0,6 PCM 

PCT 21   23,4 kW  0,9