Uzgoj Sampinjona 2pi1w

UZGOJ ŠAMPINJONA

I

ako je tržište šampinjona već pomalo zasićeno, oni koji razmišljaju da se bave proizvodnjom šampinjona, za svoje potrebe ili za tržište, ovde mogu naći korisne informacije.Gljive iz roda Agaricus, poznatije pod imenom šampinjoni, mogu se uzgajati na prirodnom ili sintetičkom kompostu. Kompost predstavlja hranljivu podlogu u kojoj se micelija pečurke razvija. Prirodni kompost predstavlja konjski izmet uz razne druge dodatke, a sintetički je na bazi slame koja je izmešana sa kokošijim izmetom, krečom, gipsom, piljevinom, superfosfatom, kalijumovim sulfatom i drugim sastojcima. Prilikom kupovine micelije najčešće se kupuju i kompost i pokrivka. Ređe se uzgajivači opredeljuju da samostalno prave kompost. Za one koje to zanima slede dve recepture za proizvodnju komposta za šampinjone: Prva receptura: konjski stajnjak 1000 kilograma + kreč u prahu (CaCO3 ) 25 KG, + sladne klice ječma 30 kg, + gips CaSO4 25 kg, + superfosfat 6 kg, + rastvor mokraće ( 1 do 2 %) 50 litara + 200 do 250 litara vode + fungicid (diazinonom 1 do 1,5 kg). Druga receptura: živinski stajnjak 1000 kg, + pšenična slama 1000 kg, + gips 60 do 70 kg ,+ voda po potrebi + fungicid.

Osnovne informacije o uzgoju šampinjona •

•

•

•

•

•

•

Micelija najbolje prorasta kompost na temperaturi od 22 - 25 0C i pri vlažnosti vazduha od 70% 90%. Kompost se najčešće četvrtasto oblikuje i omotava plastičnom folijom. Ređe se stavlja u plastične vreće. Na taj način on zadržava visok procenat vlage, pa uzgajalište nije neophodno dodatno vlažiti. Micelija ugiba na temperaturi od 300 0C i kada temperatura padne ispod 0 0C. Prorastanje micelije kroz kompost traje od 12-18 dana. U tom periodu inkubacije nije značajno provetravanje, jer se povećava koncentracija ugljendioksida od 1%-3%, što dalje ubrzava rast micelije. Ipak je značajno postaviti ventilator koji u prostoriji simulira kretanje vazduha. Treba ga uključiti čim koncentracija ugljendioksida u prostoriji postane veća od 0,07%. Na početku inkubacije micelija ima tamnosmeđu boju, a na kraju perioda dobija zlatnosmeđu boju i specifičan gljivlji miris. Po završetku inkubacije, kompost treba pokriti zemljom, da bi došlo do pravilnog formiranja plodnih tela - gljiva. Pokrivka mora imati veliku sposobnost primanja i otpuštanja vode i veliku propusnost za gasove. Ona treba da omogući izlazak ugljendioksida i ulazak kiseonika u kompost. Pokrivka se najčešće radi od treseta, kome se dodaju ilovača, rečni mulj, pesak i laporac, a može i rastresita baštenska zemlja uz dodatak kreča. Pri tom kiselost pokrivača mora biti od 7,5 - 7,6 pH. Kiselost se meri na sledeći način: U staklenu čašu se stavi pola šake pokrovne smese, prelije destilovanom vodom i dobro izmeša. Posle 1 - 2 sata u čašu se stavi lakmus papir. Ako je kiselost ispod 7,5 pH, u pokrivku se dodaje još kreča. Pre stavljanja na kompost, pokrivka se mora dezinfikovati. To se obično radi formalinom ili parenjem. Obzirom na otrovnost formalina, mora se voditi računa o tome da ne dođe u direktan dodir sa kožom ili sluzokožom. Parenje je drugačiji postupak. Pokrovni materijal se pokrije polietilenskom folijom, a zatim se pod nju uvodi para u trajanju 3 - 4 sata. Kada se ohladi na 25 0C i ocedi, možemo je staviti preko komposta. Debljina pokrivke je 3 - 4 cm. Temperatura prorastanja pokrivke je od 15 - 25 0C. Ako je temperatura previsoka, treba je sniziti, a ako je ispod poželjne, prostoriju treba dogrejati. Kad micelija proraste pokrivku, bude na 2 mm ispod površine, temperaturu treba sniziti na 15 - 18 0C. Dan - dva nakon sniženja temperature javljaju se primordije, prvi pupovi iz kojih se razvijaju plodna tela gljiva. Prvi rod se javlja nakon 8 - 15 dana od trenutka kada smo kompost pokrili. Dok se ne pojavi veliki broj gljiva veličine zrna graška , pokrivku je dovoljno zalivati sa 0,5 - 1 litra vode po kvadratnom metru. Pri tom voda ne sme kroz pokrivku dopreti do komposta, da ne bi došlo do truljenja micelije. Najbolje je zalivati po malo više puta dnevno i obavezno treba provetravati prostoriju. Vlagu vazduha treba održavati na 90 - 95 %. Sa rastom gljiva zalivanje treba pojačavati na 2 - 3 litra vode dnevno po kvadratnom metru. Bogatije berbe se zalivaju i 4 - 5 puta dnevno. Ako se gaje radi prodaje na tržištu, berba se obavlja dok šešir još nije otvoren. Ako ste hobista, gajite za sebe, najbolji ukus i miris imaju one rudnjače čiji je šešir sasvim otvoren. Gljive se ne smeju seći ili čupati. Potrebno ih je blago uvrtati i nežno odvajati od micelije. Jedino tako micelija se neće oštetiti i biće spremna da da još bogatih berbi. Tek nakon branja, odreže se donji deo drške i gljive se ređaju u kutije. Treba ih što manje dodirivati da ne bi potamnele.

•

•

Nakon branja pokrivka je puna rupa koje treba zatrpati. Gljive za berbu dozrevaju u talasima. Jedan talas traje 4 - 5 dana, a jedan ciklus ima 6 - 7 talasa, najplodnija su prva tri. Od 1 tone komposta moguće je dobiti od 150 - 300 kg gljiva. Uvežban berač za 1 sat može da ubere 10 - 15 kg gljiva. Na tonu komposta to iznosi 8 - 10 sati branja po svakom talasu. Ciklus se završava nakon 4 - 6 nedelja. Stari kompost mora da se izbaci, prostorija dezinfikuje i pripremi za novi ciklus. Tokom celog procesa moguća je pojava raznih bolesti i štetočina (virusi, bakterije, plesni, mušice). Njih treba tretirati antibioticima, fungicidima i insekticidima.

Projekat uzgoja jestivih gljiva (šampinjona) Uzgoj jestivih gljiva je tehnologija zahvaljujući kojoj se neiskorišćeni složeni otpad iz poljoprivredne proizvodnje iskorišćava u svrhu proizvodnje hrane visokog kvaliteta. Tehnologija se sastoji iz više celina, od kojih je za proizvođače šampinjona najznačajnija faza samog uzgoja. Naime, kompost već zasejan micelijom dolazi u gajilišta koja su adekvatno opremljena, i u toku turnusa koji traje 75 dana, proizvođač bere oko 25% gljiva u odnosu na težinu komposta koji je ubačen u gajilište. Razlozi koji doprinose profitabilnosti proizvodnje gljiva koja je nesumnjiva, leže pre svega u: 1) mogućnosti iskorišćenja prostora različite predhodne namene; 2) relativno niskoj investiciji u prilagođavanje tih prostora tehnologiji gajenja; 3) mogućnosti uspostavljanja plasteničke proizvodnje; 4) mogućnosti brzog početka posla; 5) kratkom proizvodnom ciklusu; 6) stalnom porastu potražnje. Okvirni prikaz investicije i isplativosti proizvodnje šampinjona Uzgoj gljiva može započeti u postojećem prostoru ili onom koji se za te potrebe izgradi. U slučaju gradnje objekta, preporučuju se plasteničko – montažni objekti čija konstrukcija traje kraće (do 20 dana), što obezbeđuje brži početak proizvodnje. Visina investicije za ovakav objekat je oko 26 EUR/m2 objekta. Zajedno sa stalažama, investicija u ovakvo gajilište je oko 3.000,00 EUR. U slučaju uspostavljanja gajilišta u postojećem prostoru površine 100 m2, investicija u sam prostor je oko 1.100 EUR, što opet zavisi od kvaliteta samog prostora. U oba slučaja, investicija ne podrazumeva ugradnju rashladnog sistema koji je specifičan za proizvodnju gljiva i predstavlja ozbiljan izdatak. Proizvodnja: Godišnje se planira 4 turnusa. Potrebna obrtna sredstva po turnusu: R.br.

Vrsta investicije

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Kompost: 700 vreća Pokrivka Zastita Prevoz Rad (tri meseca) Energija UKUPNO:

Potrebna obrtna sredstva po turnusu (EUR) 1.750 330 50 100 500 150 2.880

PRIHOD: Turnus:

Potrebna obrtna sredstva na godišnjem nivou (EUR) 7.000 1.400 200 400 2.000 600 11.520 PROFIT:

2.800 kg x 1.4 evra = 3.920 EUR

GODIŠNJE: 4 turnusa x 3.920 evra = 15.680 EUR

P = 15.680 – 11.520 = 4160 EUR /god.

Adrese za nabavku micelijuma i komposta: UČA & CO Vranovo, Kovačevićeva 22 tel-fax 026-732-259 ; Brunoimpex Beograd 011-49-37-31 EUROKOMPOST, Vojvode Stepe 139, 11000 Beograd, 011/3691-309 011/3692-106