Copy Of Kontrola Reaktivne Milan 454h71

Predmet:

Odrţavanje elektroenergetskih ureĎaja

SEMINARSKI RAD

KONTROLA REAKTIVNE ENERGIJE

Prof: [Type text]

Student

SADRŢAJ

Uvod..............................................................................................................................................................................1 Reaktivna energija.......................................................................................................................................................2 Vrste prekidača...........................................................................................................................................................3 Prekidači punjeni tečnošću........................................................................................................................................4 Uljni prekidači..............................................................................................................................................................4 Malouljni prekidači.....................................................................................................................................................5 Pneumatski prekidači.................................................................................................................................................6 SF6 prekidači...............................................................................................................................................................7 Vakuumski prekidači.................................................................................................................................................8 Kvarovi.........................................................................................................................................................................9 Odrţavanje prekidača..............................................................................................................................................10 Rastavljači..................................................................................................................................................................12 Uloga rastavljača.......................................................................................................................................................12 Konstruktivni oblici rastavljača..............................................................................................................................13 Upravljanje rastavljačima........................................................................................................................................14 Odrţavanje rastavljača.............................................................................................................................................14 Zaključak....................................................................................................................................................................16 Literatura.....................................................................................................................................................................17

[Type text]

UVOD

Reaktivna energija predstavlja deo ukupne utrošene energije koji se troši na uspostavljanje i odrţavanje magnetnog polja u električnim mašinama. Najveći potrošači reaktivne energije su elektromotori i transformatori, ali i fluo cevi, ispravljači, računari itd. Pored toga što reaktivna energija zauzima prenosne i proizvodne kapacitete, prilikom prenosa reaktivne energije nastaju i značajni gubitci u provodnicima i transformatorima. Padovi napona u elektroenergetskom sistemu su donekle posledica i prekomerne potrošnje reaktivne energije. Veličina koja opisuje procenat utrošene reaktivne snage naziva se faktor snage. Trenutno je na snazi tarifni sistem uveden od strane Elektroprivrede Srbije koji svaku potrošnju reaktivne energije ispod granica tehničkog optimuma tj. Faktora snage 0.95 opisuje kao prekomerno utrošenu energiju. U nastavku ćemo pričati o kompenzaciji, a i o samim razlozima zbog koje treba raditi kompenzaciju.

[Type text]

REAKTIVNA ENERGIJA

Zadatak električne mreţe u okviru elektroenergetskog sistema (EES) je prenos i distribucija električne energije od izvora do potrošača, uz zadovoljenje kriterijuma koji se tiču propisanog kvaliteta isporučene električne energije, sigurnosti pogona i pouzdanosti napajanja potrošača. MeĎutim, u svakom električnom sistemu naizmenične struje, energija se pojavljuje u dve forme - reč, je naravno o dobro poznatom fenomenu aktivne i reaktivne energije. Aktivna energija predstavlja onaj korisni deo električne energije koji je moguće transformisati u razne druge vidove, kao što su, na primer, mehanička, toplotna, svetlosna energija, itd. Dakle, ona se moţe smatrati korisnom u punom smislu reči. Za razliku od ove prve, reaktivna komponenta energije sluţi za formiranje kako obavezno prisutnog električnog, tako i magnetnog polja raznih elektroenergestkih ureĎaja (transformatora, motora), kao i nekih aparata (npr. fluoroscentni izvori svetlosti), dok se prilikom reverzibilnog procesa (tj. njihove razgradnje), ona se vraća sistemu iz kojeg je uzeta, pri čemu je njena srednja vrednost (za vreme jedne periode sa trajanjem T jednaka nuli. Prema tome, ovo fluktuiranje reaktivne energije izmeĎu mesta proizvodnje i mesta potrošnje nije praćeno pruţanjem doprinosa korisnom radu (snazi), mada je očigledno da je njeno postojanje u elektroenergetskom sistemu neophodno.

SREDSTVA ZA PROIZVODNJU / APSORCIJU REAKTIVNE SNAGE U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU

2

U savremenim elektroenergetskim sistemima, izvori koji se koriste za podmirenje potreba za reaktivnom snagom su uglavnom poznati. Prema jednoj od klasifikacija, moguće ih je podeliti na: -rotacione (sinhrone mašine: generatori, sinhroni motori i kompenzatori); -statičke (baterije kondenzatora, otočni reaktori, statički ureĎaji za kompenzaciju reaktivne snage, vodovi visokog napona, kablovi).

VODOVI I KABLOVI

Elementi mreţe (vodovi i kablovi) mogu da apsorbuju ili generišu reaktivnu snagu, u zavisnosti od stepena opterećenja , odnosno veličine prividne snage koja se njima transportuje, kao i njene relativne vrednosti prema prividnoj snazi (Pnat) voda. Kao što je poznato, pri prenosu snage koja je jednaka prirodnoj, vod sam sebe kompenzuje, pošto su gubici reaktivne snage usled rasipanja ekvivalentni proizvodnji reaktivne snage na kapacitetima voda prema zemlji. Kad je vod opterećen snagom većom od prirodne, gubici reaktivne snage na njemu postaju veći od proizvodnje reaktivne snage od strane kapaciteta voda, tako da vod u celini troši reaktivnu snagu iz elektroenergetskog sistema. U suprotnom slučaju, odnosno pri prenosu kroz vod snage manje od prirodne, proizvodnja našuje gubitke reaktivne snage (induktivne) na reaktansi voda, tako da vod odaje sistemu reaktivnu snagu, a njena vrednost zavisi od napona, duţine prenosne linije i naravno, od opterećenja. Kapacitivne mogućnosti mreţe u pogledu proizvodnje reaktivne snage se moraju uzeti u obzir pri proračunima i analizi prilika u mreţi, jer dolaze do izraţaja naročito u periodima niskih opterećenja, kada su praćeni pojavom povišenih napona u sistemu. Što se tiče kablovskih vodova, čije je prisustvo naročito značajno u distributivnoj mreţi, moţe se generalno smatrati da imaju poduţni kapacitet više desetina puta veći, ali im je duţina desetak puta manja od nadzemnih vodova istog napona. Ovim je znatno smanjen njihov uticaj u mreţi kao potencijalnih izvora reaktivne snage, bez obzira na izvanredno visoke vrednosti reaktivnih induktivnih snaga po jedinici duţine koje kablovi generišu u praznom hodu, kao i mnogo veće vrednosti prirodnih snaga u poreĎenju sa nadzemnim vodovima istog napona. Ipak, njihov kapacitivni efekat se moţe smatrati vrlo značajnim pri transportu velikih iznosa snage, zato što oni predstavljaju raspodjeljeni izvor kompenzacije za gubitke reaktivne snage na njihovim induktivnostima. 2

PREGLED PROBLEMA VEZANIH ZA PRENOS REAKTIVNE ENERGIJE

Posledice egzistiranja reaktivne komponente električne energije (snage) u prenosnim i distributivnim mreţama, ni u kom slučaju nisu beznačajne. Naprotiv, proizvodnja i tranzit reaktivne snage kroz mreţu mogu imati veliki uticaj na osnovne tehničko-ekonomske pokazatelje rada sistema (ovdje se pre svega misli na napon u čvorištima sistema). U prvom redu, dolazi do smanjenja prenosnog kapaciteta aktivnih snaga elemenata elektroenergetskog sistema, kao i do povećanja gubitaka prenosa i padova napona. Drugačije rečeno, reaktivna snaga opterećuje čitav lanac elemenata preko kojih se transportuje. Dimenzionisanje transformatora, vodova i generatora se vrši prema prividnoj snazi koju treba preneti, što znači da su uz manji faktor snage potrebne veće investicije. Reaktivnu energiju u samom elektroenergetskom sistemu moţe da proizvede i sam sinhroni generator. No on ima ograničenu tehničku mogućnost za proizvodnju većih količina reaktivne snage. TakoĎe, vodovi visokog naponskog nivoa imaju veliki odnos reaktivnog i aktivnog otpora, tako da bi se u slučaju prenosa većih vrednosti reaktivne snage mogli pojaviti tehnički nedozvoljeni padovi napona. Za to je potrebno da se planira uvoĎenje dodatnih izvora reaktivne snage, da bi se, kako se to obično kaţe u praksi, reaktivna snaga kompenzovala, po mogućnosti, na mestu potrošnje (ili što je moguće bliţe njemu). Sa ekonomske strane gledano, problem planiranja ugradnje kompenzacijskih sredstava je uglavnom baziran na investicionim troškovima i valorizovanim uštedama zbog smanjenja gubitaka aktivne snage i energije. Razlozi zbog kojih treba ugraditi opremu za kompenzaciju reaktivne energije su: - Dobit potrošača Glavno što potrošač električne energije, koji u svom računu ima stavku za reaktivnu energiju, dobija je finansijska dobit, jer se nakon izvršene kompenzacije reaktivne energije iz ukupnog računa eliminiše stavka koja se odnosi na reaktivnu energiju (RVT= 0 KM) Uz pomoć opreme za kompenzaciju reaktivne snage prosečan industrijski potrošač moţe povećati faktor snage , tj. smanjiti račune za reaktivnu snagu. Kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se montaţa opreme koja generiše reaktivnu energiju i time kompenzuje potrošnju reaktivne energije u pogonu što dovodi do značajnog smanjenja količine preuzete reaktivne 2

energije iz mreţe. Na ovaj način se značajno ne umanjuje utrošak primarne energije, ali se umanjuju novčani izdatci koje preduzeće izdvaja za električnu energiju. Troškovi reaktivne energije tipično su odgovorni za oko 15% ukupnog računa za električnu energiju. Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da bude skoro potpuno eliminisana. Kompenzacija reaktivne energije predstavlja jednu od najatraktivnijih mera uštede energije sa trenutnim efektima i kratkim periodom otplate investicije. Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u roku od 6 meseci do 2 godine -Dobit za elektroenergetski sistem Kao što je poznato reaktivna energija (reaktivna snaga tj. njena struja) izaziva na prenosnom sistemu gubitke aktivne snage (energije) na isti način kao i sama aktivna energija (aktivna snaga tj. njena struja). Eliminacijom nepotrebnog transporta velikih količina reaktivne energije od proizvodnje do samog potrošača preko prenosnih kapaciteta, dobijamo smanjenje tehničkih gubitaka aktivne energije u čitavom elektroenergetskom sistemu.

KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJE POJAM KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE

Kao što je već navedeno asinhroni motori, transformatori i ostali potrošači reaktivnu energiju potrebnu za stvaranje magnetskog polja uzimaju iz mreţe. Veći deo reaktivne energije moţe se dobiti ekonomičnije upotrebom kondenzatorskih baterija. Pri tome kondenzatorske baterije treba ugraditi neposredno uz velike potrošače reaktivne energije ili čto bliţe mestu potrošnje (slika 1). Na taj način rasterećuju se generator, transformatori i vodovi od proizvodnje odnosno prenosa reaktivne energije, a industrija znatno smanjuje troškove za potrošenu električnu energiju jer su potrebnu reaktivnu snagu proizveli u vlastitom postrojenju.

2

Slika 1 – Kompenzacija reaktivne snage . Da bi se poboljšao faktror snage elektroenergetskog postrojenja , provodi se kompenzacija reaktivne snage do iznosa cos φ = 0,9…0.95. Prekomerna kompenzacija povećava troškove i investicije, uzrokuje dodatno opterećenje vodova kapacitivnom reaktivnom snagom i neţeljene poraste napona na induktivnim otporima.

POTREBNA SNAGA ZA KOMPENZACIJU I UČINCI KOMPENZACIJE

Potrebna snaga kompenzacije Qc odreĎuje se na temelju odnosa aktivne i reaktivne snage te odnosa postojećeg i ţeljenog faktora snage. (

)

Ukoliko se kompenzacija treba instalirati u postojećem postrojenju do potrebnih podataka dolazi se očitavanjem brojila aktivne i reaktivne energije. Gde su aktivna energija više i niţe tarife, a reaktivna energija više i niţe tarife. Srednja aktivna snaga iznosi: (

)

Gde je T broj mesečnih sati rada. Faktor snage postojećeg nekompenzovanog postrojenja iznosi:

2

,

√(( Ţeljeni faktor snage kompenzacijskih ureĎaja snage:

)

(

))

, koji obično iznosi 0.95, dobiva se instaliranjem (

)

Pri odreĎivanju potrebne snage paralelno priključenih kondenzatorskih baterija, bitno je napomenuti da porast napona povećava struju praznog hoda transformatora i motora. Prema tome, da bi se postiglo ţeljeno boboljĎanje napona potrebna je nešto veća snaga kondenzatorskih baterija od one koja se temelji na početnom pogonskom stanju bez kondenzatora.

Ugradnjom kompenzacijskih ureĎaja postiţu se sledeći učinci: - smanjuje se prividna snaga pa se javlja mogućnost povećanja opterećenja ureĎaja i vodova, - smanjuju se padovi napona u mreţi, - manje je opterećenje mernih ureĎaja, prekidača, osigurača i zaštitnih ureĎaja, - smanjuju se gubitci jer su proporcionalni kvadratu struje te - smanjuju se troškovi za jalovu energiju. Troškovi za reaktivnu energiju po višoj tarifi

su:

( Troškovi za reaktivnu energiju po niţoj tarifi

) su:

(

)

Gde su faktor snage ispod kojeg se plaća reaktivna snaga koja iznosi 0.95, a cena reaktivne energije po višoj i niţoj tarifi. Ako je provedena kompenzacija tako da je factor snage ušteda za jalovu energiju iznosi: +

2

,

, mesečna

NAČINI KOMPENZACIJE REAKTIVNE SNAGE

Postoje četri načina kompenzacije reaktivne snage korišćenjem kondenzatorskih baterija i to:pojedinačna, grupna, centralna i mešovita kompenzacija. Pojedinačna kompenzacija je ekonomična za velike potrošače s konstantnom potrebnom snagom i velikim brojem radnih sati. Centralna kompenzacija se primenjuje gde je veliki broj malih potrošača s promenljivom potrošnjom reaktivne snage.

POJEDINAČNA KOMPENZACIJA

Kondenzatorske baterije se priključuju na kleme prijemnika, a uklapaju se i isklapaju zajedno s prijemnikom. Na taj način nije potreban dodatni prekidač za kondenzatorske baterije, a nisu potrebni ni otpornici za praţnjenje kondenzatora. Pojedinačnom kompenzacijom se reaktivna snaga kompenzira na samom mestu potrošnje te se svi dovodi is vi prenosni elementi rasterećuju od prenosa reaktivne struje. Instalacija pojedinačne kompenzacije je jednostavna i jeftina. Prijemnik i kondenzator nadgledaju se zajedničkim zaštitnim ureĎajem. Pojedinačna kompenzacija trofaznih asinhronih motora predočena je na slici 2. Pogodna je prvenstveno za motore s trajnim pogonom, poput pumpi kompresora, ventilator is l.

2

Slika 2 – Pojedinačna kompenzacija asinhronog motora

Pribliţna snaga kondenzatora priključenih motora moţe se izračunati prema jednačini: √ Struju asinhronog motora u praznom hodu (linijska vrednost) treba izmeriti. U slučaju pojedinačne kompenzacije trofaznih asinhronih motora treba paziti na sledeće: - zahteva najveću snagu energetskih kondenzatora - nadstrujna ili bimetalna zaštita na sklopki motora mora biti podešena na kompenziranu, dakle, smanjenu struju, - u sličaju pogona s velikim zamašnim momentom, treba kondenzatore isklopiti pre isklapanja motora, jer u protivnom moţe usled samopobude nastati prenapon,

2

- na motore za dizalice, kranove i slično treba primeniti spoj koji osigurava odvajanje kondenzatora prilikom isklapanja motora s mreţe. U protivnom, motor bi se nastojao vrteti i nakon što je isključen s mreţe, korišćenjem energije akumulirane u kondenzatoru. Pojedinačna kompenzacija transformatora moguća je i dopuštena je na visokonaponskoj ili niskonaponskoj strani.

GRUPNA KOMPENZACIJA

Osobine grupne kompenzacije su: - grupa potrošača kompenzuje se zajedničkim energetskim kompenzatorom, pa je mreţa delimično rasterećena prenosa reaktivne energije - potrebni su posebni prekidači za uključivanje energetskih kondenzatora, - zahteva se manja ukupna snaga kondenzatora nego pri pojedinačnoj kompenzaciji. Za kompenzaciju elektromotornih pogona s više manjih motora, npr. tekstilni pogoni, pogoni za obradu i pakiranje i sl. primenjuje se grupna kompenzacija. Motori i kondenzatori uklapaju se zasebnim prekidačima odnosno sklopkama i nadziru odvojenim zaštitnim ureĎajima. Kondenzatori se mogu prema potrebi sklapati grupno ili pojedinačno. Za to su potrebne sklopke s predotpornikom i otpornikom za praţnjenje, posebice u slučaju većih snaga ili spajanja kondenzatora u paralelu. Za kompenzaciju postrojenja niskog i vidsokog napona primenjuje se takoĎe grupna kompenzacija. Kondenzatori se zajednički uklapaju zajedničkim prekidačem s motornim pogonom ili visokonaponskim prekidačem. Zaštita od kratkog spoja izvodi se osiguračima velike prekidne moći. Za praţnjenje nakon isklapanja predviĎeni su naponski transformatori u V-spoju.

2

Slika 3- Grupna kompenzacija

Slika 4 – Grupna kompenzacija postrojenja

elektromagnetskog postrojenja

Grupna kompenzacija s mogućnošću regulacije prikazana je na slici 5. Automatskoo uklapanje i isklapanje kondenzatora obavlja se pomoću vremenskog regulatora ili pomoću regulatora reaktivne snage.

2

Slika 5 – Grupna kompenzacija s mogućnošću regulacije

CENTRALNA KOMPENZACIJA

Osobine centralne kompenzacije su: - veći broj potrošača kompenzira se jednom kondenzatorskom baterijom smeštenom u transformatorskoj stanici, pa je mreţa delimično rasterećena prenosa reaktivne snage, - zbog mogućnosti prekompenzacije potreban je automatski regulator, - potrebni su ureĎaji za uključivanje/isključivanje., signalizaciju i praţnjenje i - potrebna je najmanja snaga energetskih kondenzatora,

2

- centralna kompenzacija jefitnija je u odnosu na pojedinačnu kompenzaciju, naročito kad je faktor jednovremenosti znatno manji od 1.

MEŠOVITA KOMPENZACIJA

Mešovita kompenzacija je kombinacija prethodnih vrsta kompenzacija.

GLAVNA OPREMA U POSTROJENJU ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE SNAGE

U glavnu opremu u postrojenju za kompenzaciju reaktivne snage spadaju: regulator, kondenzatorske baterije i prekidači.

REGULATOR

Regulator sluţi za odrţavanje faktora snage i napona na postavljenim vrednostima uključenjem ili isključenjem stepena kompenzacije. U upotrebi je više vrsta regulatora. Uglavnom su svi opremljeni zaslonima na kojem se pokazuju trenutni faktor snage, preračunate električne veličine, podešeni parametric i kvarovi koji su se dogodili prilikom rada.

2

KONDENZATORSKE BATERIJE

Osnovni element ureĎaja za kompenzaciju reaktivne energije je kondenzatorska trofazna baterija, posebno konstruisana za kompenzaciju reaktivne energije. Kao impregnator u trofaznim kondenzatorskim baterijama upotrebljavaju se biljna ulja koja su biološki razgradiva. Prilikom kratkotrajnih opterećenja postoji mogućnost da se dielektrik na odreĎenim mestima ošteti. Posledica toga je lokalni proboj. Stvoreni električni luk koji pri tome nastupa, uzrokuje isparavanje tankog metaliziranog sloja i tako izolira oštećeno mesto od ostalog dela kondenzatora. Svaki kondenzator ima ugraĎeni mehanićki osigurać koji električno štiti kondenzator. Pored toga svaki kondenzator uma ugraĎen otpornik , koji omogućuje da se kondenzator isprazni na 50 V u vremenu od 60 sekundi po isklopu napona. Prilikom servisnih radova, nakon isključenja ureĎaja s energetskog napajanja, potrebno je prićekati dve minute i tek onda početi obavljati radove.

IZRADA KONDENZATORSKIH BATERIJA

Elektrode se izraĎuju u pravilu iz aluminijumskih folija, a kao dielektrik upotrebljava se posebni visokovredni papir natopljen mineralnim uljem, u novije vreme isključivo difenikloridom koji ima odlična dielektrička svojstva, poznat je pod imenom clophen.Obično se uzima nekoliko slojeva papira debljine 0,01 mm. Broj slojeva zavisiće od napona za koji jue kondenzator namenjen. Elektrode su takoĎe od tanke folije debljine 0,01 mm. Na bubanj odreĎenog promera namota se potrebni broj slojeva s tim da se svaki sloj sastoji od dve elektrode i odgovarajućeg broja papira. Da bi se dobio veći kapacitet elementi se spajaju u slučaju visokog napona paralelno, a u slučaju još viših napona i serijski. Na slici 6 predočene su glavne faze postupka izrade kondenzatorskih baterija.

2

Slika 6 - Faze izrade kondenzatorskih baterija

Odvod toplote iz kondenzatora u okolinu proporcionalan je razlici temperature. Ako je okolna temperatura 40° C onda pravac 1 predstavlja karakteristiku odvoda toplote. Ukoliko bi se odvod toplote poremetio vredila bi karakteristika 1ˊ, a ako bi se okolna temperatura povisila vredila bi karakteristika 2. Obe karakteristike odabrane su tako da su tagente karakteristike b. Pripadajuća temperaturna tačka tangiranja zove se granična temperatura i ona u oba slučaja iznosi nešto iznad 100° C.

Slika 7 - Prikaz toplotne stabilnosti kondenzatora 2

Dogodi li se da temperatura kondenzatora samo malo prekorači tu graničnu temperaturu razvijena toplina u kondenzatoru beće veća od odreĎene pa će temperatura kondenzatora porasti. Zbog toga dolazi do uništenja kondenzatora. Postoji još jedna vrsta izrade kondenzatora gde kao izolacija opet sluţi tanki papir dok kao elektrode sluţe tanki slojevi metala naneseni na obe strane papira. Prednost ove izrade je u tome da nisu potrebni unutrašnji osigurači za pojedini element jer u slučaju proboja izolacije dolazi do izgaranja papira i time do samozaštite kondenzatora.

ZAŠTITA KONDENZATORA

Kondenzatore treba zaštititi kao i sve druge elemente postrojenja od kratkog spoja i preopterećenja. Kondenzatori nisu osetljivi na preopterećenje, ali preopterećenje je u pravilu povezano s pojavom povišenog napona. Stoga je potrebno uraditi zaštitu od previsokog napona dodira. Kada pogonski napon prekorači dozvoljenu granicu kondenzatori se isklapaju. Zaštita od kratkog spoja ostvaruje se predspajanjem osigurača, zbog kojih struja uklapanja mora biti s tromom karakteristikom, ili ugradnjom automatskih prekidača. Za kondenzatore je karakteristična zaštita od kratkog spoja na pojedinim elementima. Kako je poznato jedinica kondenzatora se sastoji od niza paralelno i serijsko spojenih elemenata.

Slika 8 - Zaštita kondenzatora od kratkog spoja

2

Svaka faza spolja je zaštićena odgovarajućim osiguračem ili automatskom sklopkom. Kada doĎe do proboja u jednom elementu, npr. drugom elementu drugog retka, a u kondenzatoru će doći do pojave luka i do uništavanja tekućeg dielektrika. Da se kvar ne bi širio na druge elemente potrebno je mesto kvara isključiti. Spoljni osigurači neće delovati jer je za njih struja kvara mala, a kad bi delovali isključili bi celu jedinicu. Zbog toga se u samom kondenzatoru u svaki pojedini element ugraĎuje odgovarajući osigurač koji će prilikom kvara na elementu pregoreti i tako isključiti kvar. Kondenzatorska jedinica ostaje i dalje u pogonu s neznatno promenjenim kapacitetom. Ako je u bateriji došlo do kvara na pojedinom elementu voltmetar 1 (na slici 9) će pokazivati odreĎeni napon. Ako su priključene dve baterije,paralelno, onda će voltmetar 2 pokazivati odreĎeni napon ako je u jednoj od baterija došlo do kvara.

Slika 9 - Zaštita kondenzatorskih baterija od nesimetrije

Isključeni kondenzator ostaje nabijen na iznos napona mreţe u trenutku isključenja. Prirodno praţnjenje traje nekoliko sati. Zbog preostalog napona prilikom ponovnog uključenja moţe doći do dodatnog povećanja struje uklapanja. Jednako tako na kondenzatoru preostane relativno visoki dodirni napon. Zbog toga se ugraĎuju otpornici za izbijanje kondenzatora.

2

SKLOPKE

Kondenzatori se uključuju na izvor energije pomoću sklopki, odabranih tako da mogu uključiti,trajno voditi i prekinuti struju kompenzacijske jedinice u normalnim okolnostima i očekivanim uslovima opterećenja. Ukljapanje kondenzatora na napon ostvaruje se prema šemi na slici 10.

Slika 10 - Uklapanje kondenzatora

Prilikom uklopa kondenzatora sklopka je nakratko opterećena strujom visoke frekfencije i amplitude. Da bi se ograničila amplituda struje uključenja kondenzatora kroz sklopku , koja mora imati vrednost manju od maksimalne dozvoljene vršne struje, serijski su priključeni otpori. Pomični kontakti osiguravaju nabijanje kondenzatora preko serijski priključenih otpornika, kroz vreme dok se ne zatvore glavni kontakti. Tako je postignuto ograničenje struje uključenja uklopa bez rasipanja u trajnom pogonu, a time i dug vek i pravilno funkcionisanje kompenzatora. Svaka kompenzacijska jedinica štićena je rastalnim osiguračem velike prekidne moći.

2

ZAKLJUČAK

Sve veća potrošnja električne energije i povećani troškovi prenosa i distribucije te energije uslovljavaju značajiju primenu ureĎaja za kompenzaciju reaktivne snage. Od ureĎaja za kompenzaciju najrasprostranjenija je upotreba kondenzatorskih baterija jer one imaju sledeće prednosti: niske investicione troškove i troškove odrţavanja , visoku pouzdanost u pogonu, male gubitke delatne snage, mogućnost direktnog priključka na sabirnice, a jednostavna im je ugradnja i zamena. Najznačajniji nedostatak kondenzatorskih baterija je izraţena kvadratna zavisnost proizvedene reaktivne snage od napona na sabirnicama na koji su priključene. Upotreba kondenzatorskih baterija omogućuje smanjenje gubitka energije u mreţi i smanjenje vršne snage ze poboljšava profil napona u sistemu. Cilj rada bio je objasniti pojmove reaktivne snage i napona, njihovu meĎusobnu zavisnost, i ukratko nabrojati najznačajnije potrošače reaktivne snage u sistemu, a od ureĎaja za proizvodnju reaktivne snage teţište je bilo na značaju kondenzatorskih baterija. Posebna paţnja posvećena je načinu kompenzacije reaktivne snage u elektroenergetskom sistemu.

2

LITERATURA

[1] - Literatura skinuta sa interneta

2