Sql Programski Jezik 2003 546u5l

VIŠA POSLKOVNA ŠKOLA ČAČAK

Predmet : POSLOVNA INFORMATIKA

SEMINARSKI RAD

Tema: SQL programski jezik

Mentor:

Student:

Dubravko Živković

Sandra Mitrović 026

April 2008

SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................3 2. PRAVILA PISANJA KODA.............................................4 3. BAZA PODATAKA...........................................................5 4. TIPOVI PODATAKA........................................................6 5. UVOZ I IZVOZ PODATAKA..........................................7 6. OSNOVNE NAREDBE SQL-A........................................8 6.1. NAREDBA SELECT........................................................8 6.1.1. LOGIČKI OPERATORI AND, OR I NOT................................8 6.1.2. LOGIČKI OPERATORI IN I BETWEEN.................................9 6.1.3. OPERATOR LIKE.....................................................................9 6.1.4. OPERATOR IS NULL...............................................................9 6.1.5. OPERATOR ORDER BY..........................................................9

7. FUNKCIJE PROGRAMA SQL.....................................10 7.1. FUNKCIJE SAKUPLJANJA..........................................10 7.2. MATEMATIČKE FUNKCIJE.......................................10 7.3. FUNKCIJE ZA RAD NA NIZOVIM ZNAKOVA.......11 7.4. FUNKCIJE ZA RAD SA DATUMIMA.........................11 8. ZAKLJUČAK...................................................................12 9. LITERATURA.................................................................13

2

1. UVOD

SQL kartica zapravo znači „ Structured Query Language“, što bi se moglo prevesti kao struktuirani jezik za upite. Izgovara se S-Q-L, pojedinačno se izgovara svako slovo ili sequel. Njegov razvoj počinje još 1970. Godine, kad je razvijen IBM Research Laboratory u Kaliforniji. Do 1980. Godine nije bio komercijalno razvijen zbog slabih karakteristika tadašnjih računara, ali 1981. Godine IBM je predstavio prvi komercijalni SQL proizvod SQL/DS., iza njega su se pojavili baza podataka Oracle i Reational Technology. Do 1989. Godine postojalo je oko 70-ak verzija SQL. ANSI (American National Standards Institute) i ISO (International Standards Organization) su objavili prve verzije standarda 1986-te, odnosno 1987-e. Zatim su skupa prihvatili proširenje standarda 1989. godine pod nazivom SQL-89, gde je najvažnije proširenje bilo uvođenje referencijskog integriteta. Zatim su 1992. Godine objavili SQL-2 ili SQL-92, gde imamo proširenje standarda u pisanoj formi više od četiri puta nego u standardnoj verziji. Na kraju je objavljen SQL-93 ili SQL-3, sa novim mogućnostima. U pogledu fizičkog zapisa podataka trebalo bi napomenuti da je on različit od lpgičke strukture ili onog načina na koji mi to vidimo u svojim glavama. Logička organizacija podataka predstavlja organizaciju sa stanovišta korisnika baze podataka te se odnosi na vrste podataka i njihove međusobne logičke veze. Sam SQL kao što ćemo videti opisuje šta želimo dobiti kao rezultat, a ne kako doći do toga što ga svrstava u neproceduralne jezike, za razliku od, na primer C programskog jezika. SQL je razvijen za rad sa relacijskim bazama podataka za koje doktor Codd 1970 godine iznosi 13 Codd-ovih pravila objavljenih u članku „ A Relational Model of Data for Large Shared Data Banks“, što znači Relacijski model podataka za velike baze podataka koje koristi više korisnika. Pravila glase: 1) Relacijski DBMS ( Database Managment System) – program za upravljanje bazama podataka mora biti u mogućnosti da potpuno upravlja bazama podataka kroz dvoje relacijske mogućnosti. 2) Pravila o informacijama – sve informacije u relacijskoj bazi podataka, uključujući i imena tablica, predstavljaju se kao vrednosti u tavlici. 3) Osiguravanje pristupa – svakoj se vrednosti u relacijskoj bazi podataka može pristupiti upotrebom kombinacije imena tablice, vrednosti primarnog ključa i imena redova. 4) Programska podrška nedefinisanim vrednostima – DBMS osigurava podršku u radu sa nedefinisanim veličinama koji se razlikuju od definisanih vrednosti i nezavisni su. 3

5) Aktivan, uvek dostupan relacijski katalog – opis baze podataka i njenog sadržaja predstavljen je na logičkom nivou u vidu tabela i može se pretraživati pomoću jezika baze podataka. 6) Razumljiv podjezik podataka – bar jedan podržani jezik mora imati dobro definisanu

sintaksu i mora biti razumljiv. Mora se podržati definicija podataka, upravljanje podacima, pravila integriteta, autorizacija i transakcije. 7) Pravilo za ažuriranje pogleda – svi pogledi koje se teoretski mogu ažurirati, ažuriraju se kroz program. 8)

Unošenje, ažuriranje i uklanjanje podataka na nivou skupova – DBMS za dobijanje podataka na nivou skupova i za unošenje, ispravljanje i uklanjanje podataka.

9) Fizička nezavisnost podataka – menjanje fizičkog zapisa strukture ili metode pristupa ne utiče na aplikacije ili programe. 10) Logička nezavisnost podataka – koliko je god moguće promena strukture tablica na utiče na aplikacije ili programe. 11) Nezavisnost integriteta – jezik baze podataka mora osigurati način za definisanje pravila integriteta. Ona moraju biti sačuvana u katalogu, koji je uvek dostupan. 12) Nezavisnost od distribucije – prva i ponovna distribucija podataka ne utiče na zahteve aplikacije. 13) Zaštita podataka – ne sme postojati mogućnost zaobilaženja pravila integriteta definisanih jezikom baze podataka upotrebom jezika koji rade na niskom nivou. Znači SQL omogućava da stvorimo i promenimo strukturu baze podataka, dodamo prava korisnika za pristup bazi podataka ili tablicama, da tražimo informacije o bazama podataka i da menjamo sadržaj beze podataka, pa imamo dve vrste funkcija: 1. DDL (Data Definition Language)- funkcija za definiciju podataka čiji je tipičan primer

naredba CREATE TABLE ime tablice i 2. DML ( Data Manipučation Language)- funkcija za upravljanje podacima gde kao primer

možemo navesti osnovnu SQL naredbu SELECT FROM * ime tablice . Sam pristup podacima odvija se prema modelu klijent/poslužitelj. To je po Bernardu H. Boar autoru knjige „ Implementing Client/Server Computing“ definisano kao model rada u kojem je jedna aplikacija podeljena između više procesa koji komuniciraju da bi završili procesiranje kao jedan jedinstveni zadatak. Klijent/poslužitelj model vezuje procese da bi se dobila slika jedinstvenog programa. Deljivi resursi su pozicionirani klijentu koji imaju zahteve i mogu pristupiti ovlašćenim servisima.

4

2. PRAVILA PISANJA KODA

SQL ne pravi razliku između malih i velikih slova, što znači da su sledeće dve naredbe jednake: •

select prezime from osoba where ime = „Pero“

•

SELECT prezime FROM osoba WHERE ime = „Pero“

ili

Radi lakšeg čitanja koda, a tim načinom će biti i sve dalje napisano, preporučuje se da ključne reči ili naredbe budu napisane velikim slovima, a svi ostali elementi malim slovima. U nekim bazama, niz znakova mora biti napisan kao što je u bazi. Znači, u gornjim naredbama nije isto ako piše „Pero“ ili „PERO“ , ali isto ne mora važiti za Mocrosoft SQL. Komentari su tekst koji upišemo kao podsetnik, a koji se neće izvršiti. Imamo dve vrste komentara i to: 1) Komentar za samo jedan red -- ovo je komentar, tj. oznaka za komentar je - -, a iza sledi tekst komentara. 2) Komentar kroz više redova

/ * ovo je takođe komentar ali se proteže kroz više redova. Imena objekata u SQL-u (imena tablica, redova i pogleda) prave se tako da prvi znak mora biti a – z, A – Z ili podvučeno. Znakovi iza prvog mogu biti pisani u Unicode kodu, u vidu decimalnih brojeva, ali ne mogu biti ključne reči. Razmak i ostali specijalni znakovi se mogu koristiti ali nije preporučljivo.

3. BAZA PODATAKA

Baza podataka je objekat koji sadrži tablice i druge objekte radi sređivanja i obrade podataka. Za kreiranje baze najčešće se koristi naredba: Primer 1:  CREATE DATABASE ime baze

5

1992 godine SQL ANSI standardne uključuje SREATE DATABASE naredbu, umesto nje on koristi CREATE SCHEMA naredbu za opis dela baze koju određeni korsnik koristi. Obično se baza podataka sastoji od više šema. Ipak većina komercijalnih zapisa SQL-a podržava naredbu CREATE DATABASE , a iza imena baze podataka mogu slediti još dodaci kao što su NAME (logičko ime baze podataka), FILENAME (ime i staza datoteka baze podataka pod kojim ona postoji na hard disku), SIZE (početna veličina datoteke za podatke u Mb ili Kb), MAXSIZE (najveća veličina koju baza podataka sme automatski uzeti, zadaje se u Mb ili Kb, a može biti i UNLIMITED), FILEGROWTH (vrednost koraka širenja ili rasta datoteke, a zadaje se u Mb ili Kb ili u procentima), LOG ON (zadaje se veličina datoteke dnevnika transakcija i lokaciju, ako nije zadata biće 25% veličine svih datoteka za podatke, njeno ime će program sam degenerisati i biće u istom direktorijumu kao i datoteke podataka), FOR LOAD (zbog kompatibilnosti), FOR ATTACH (za pridruživanje datoteka baze podataka koje su bile formirane na drugom direktorijumu). Ove dodatne opcije nisu standardizovane pa bi trebalo proveriti u dokumentaciji koje se opcije mogu primeniti u pojedinim programima upravljanja bazama podataka. Samo kreiranje baze podataka ne uključuje nužno da je sada morate koristiti pa se spajamo na tu bazu podataka sa naredbama USE DATABASE ili CONNECT, ili će se najverovatnije moći spojiti uz pomoć nekog grafičkog programa, npr. U Informixu pri radu sa SQL Editorom ili u MS SQL-u u radu sa SQL Server Query Analyzerom, gde imamo okvir sa padajućim popisomu kojem uz pomoć miša biramo na koju se bazu želimo spojiti, dok se to isto ručno upisuje u SAP-ovom SQL Studiu. Primer 2:  USE mobitel

Pri dizajnu baze podataka trebali bi imati na umu sigurnost, prostor na disku, brzinu pretraživanja, dobijanje rezultata, ažuriranje, brzinu spajanja više tablica radi dobijanja podataka i RDBMS-ove mogućnosti privremenih tablica.

4. TIPOVI PODATAKA

Pri kreiranju tablica određujemo nazive redova, pa zatim tip podataka koji će biti spremljen. Tipovi podataka su: 1. Celobrojni: •

bit, podatak koji je 1 ili 0,

•

int (integer), koji iznosi od -

do

-1,

6

•

smallint, izražen u 2 byte-a;

•

tinyint, podatak od 0-255.

do

-1,

2. Decimalni: •

decimal ili numeric,

3. Novac: •

money,tip podataka koji je isti kao i decimal, a razlika je samo u ispisu.

•

Smallmoney

4. Pomični zarez: •

float Floating – 1.79E + 308 do 1.79E + 308.

•

real – 3.40E + 38 do 3.40E + 38.

5. Datumi: •

datetime,na primer, 1. Januar, 1988, do 31. Marta, 2010, uz tačnost od 3.33 milisekunde,

•

smalldatetime, 1. Januar, 1977, do 6. Juna, 2011, uz tačnost od minuta.

6. Nizovi znakova: •

char (Character), znakovni niz, na primer, char (9), u bazi će podatak zauzimati 9 znakova bez obzira na unošenu daljinu što znači da može doći do kraćenja ili dopune;maksimalno sem se uneti 8000 znakova.

•

nchar (national char), spremaju se znakovi koji spadaju u Unicode, maksimalne dužine od 4000 znakova.

•

text, sprema tekstualne podatke. Može sadržati 2,147,483,647 zankova.

•

varchar, promenjiva znakova.

•

nvarchar (national char varyuing), promenljiva dužina Unicode znakova. Može sadržati 4000 znakova.

dužina ne Unicode zankova.Maksimalna dužina je 8000

7. Binarni: •

binary, binarni podatak maksimalne dužine od 8000 bajtova.

•

varbinary, binarni podatak promenljivae dužine, maksimalne dužine 8000 znakova. 7

•

image, binarni podatak promenljive dužine, maksimalne dužine 2,147,483,647 znakova.

5. UVOZ I IZVOZ PODATAKA Uvoz ili izvoz podataka radimo da bi prebacili podatke iz programa koji nisu povezani, a mogu biti istih ili različitih baza. U MS SQL-u to radimo pomoću DTS Import/Export Wizard-a (Data Transformation Services). To je program dstwiz koji možemo pokretati i sa komandne linijegž gde sa određenim parametrima određujemo njegove funkcije. Ovde uočavamo da postoje graničnici koji ograđuju podatke. To su znakovi ’’,’’zarez ili ’’I’’okomita crta. Jasno je da se znak koji ograničava podatak ne sme pojaviti u samom podatku. Za SAP DB moramo takve stvari raditi sa komandne linije uz pomoć programa repmcli.

6. OSNOVNE NAREDBE SQL-A 6.1. NAREDBA SELECT

Osnovna naredba u SQL- u je SELECT izraz FROM ime tablice, u prevodu IZABERI izraz IZ ime tablice. U naredbi reč IZRAZ zamenjujemo sa sa imenim aredova koje želimo videti ili u slučaju da želimo videti sve sa *. Možemo pored imena reda napisati novo ime reda pod kojim ga želimo videti u izveštaju, ali u tablici ostaje sve po starom. Sledeća SELECT naredba se razlikuje kod MS SQL-a i SAP-a. Vidimo u prethodnoj naredbi da svaki red ima svoje ime, ali nekad može biti potrebno da u nekom izveštaju spojimo dva reda tablice u jedan red izveštaja. Spajanje se vrši u MS SQL-u sa znakom +, dok se ista radnja u SAP-u radi sa znakom naziva pipe (Alt Gr + W). Možemo još spomenuti i ključnu reč TOP x, koja nam daje samo prvih x redova, što je korisno pri radu sa velikim tablicama kada često moramo proveravati rezultate naših izraza. Postoji još jedna mogućnost korišćenja naredbe SELECT bez dodatka FROM jer taj podatak ne mora biti unešen u tablicu. 8

Sledeći koristan dodatak naredbi SELECT je zahtev WHERE koji pokazuje koje redove želimo cideti jer u većini prethodnih primera imamo prikazane sve redove.

6.1.1. LOGIČKI OPERATORI AND, OR I NOT

Naredni korak unošenja podataka bi bio upotreba logičkih operatora tako da možemo još više proširiti zahteve za pretraživanje. Logički operatori su AND, OR i NOT. Kod složenijih izraza bi trebalo voditi računa o prioritetima. Hijerarhija primene izraza glasi: • Zagrada ( ), • Deljenje / i množenje *, • Sabiranje + i oduzimanje -, • NOT ( ne ), • AND ( i ), • OR ( ili ).

6.1.2. LOGIČKI OPERATORI IN I BETWEEN

Ako želimo definisati u zahtevu raspon imamo dve mogućnosti. Jedna je da radimo sa operatorima upoređivanja ( <, = , >, ...), a druga je da koristimo ključnu reč BETWEEN. Međutim, kada želimo naći podatak kojem je zahtev da se poklapa sa jednom od vrednosti u listi koristimo ključnu reč IN.

6.1.3. OPERATOR LIKE

Nekad se može dogoditi da tražimo, na primer, neko ime koje počinje kao...ili telefonski broj koji sadrži sigurno ove brojeve za redom. Tako zadate zahteve je malo teže dobiti kroz prošle naredbe ili operatore, pa za to služi ključna reč LIKE. 9

6.1.4. OPERATOR IS NULL

Operator IS NULL nam daje informaciju, na primer, za koju osobu iz tablice nemamo podatke.

6.1.5. OPERATOR ORDER BY

Uz korišćenje ove ključne reči možemo dobiti da nam rezultat bude čitljiviji, odnosno možemo rezultat sortirati po nekom redosledu. Međutim, kad imamo samo brojeve ili samo slova jasno je kako će biti sortirani ti nizovi, ali kad je sve to izmešano postavlja se pitanje, kako će sad to biti sortirano? Tu možemo pozvati u pomoć jednu proceduru u MS SQL-u koja će nam dati redosled niza po kojem se vrši sortiranje, a to je EXEC SP_HELPSORT.

7. FUNKCIJE PROGRAMA SQL 7.1. FUNKCIJE SAKUPLJANJA

U funkcije sakupljanja spadaju: • SUM (suma svih vrednosti), • AVG ( prosečna vrednost), • COUNT (broj redova dobijenih rezultata), • MAX (naksimalna vrednost u izrazu), • MIN (minimalna vrednost u izrazu), • STDEV (standardna devijacija),

10

• VAR (varijacija). Za sve funkcije važi da se koriste uz uputstva da bi znali koje su nam dostupne.

7.2. MATEMATIČKE FUNKCIJE

Matematičke funkcije su: • ABS (apsolutna vrednost), • ACOS (arkus kosinus), • ASIN (arkus sinus), • ATAN (arkus tangens), • CEILING (najmanja celobrojna vrednost veća od vrednosti zadatog izraza), • COS (kosinus), • COT (kotangens), • FLOOR (najveća celobrojna vrednost manja od vrednosti zadatog izraza), • LOG (logaritam baze 2), • LOG 10 (logaritam baze 10), • PI (3.14), • POWER (potenciranja), • RADIANS (pretvara stepene u radijane), • RAND (generator slučajnih brojeva), • ROUND (zaokruživanje decimalnih brojeva na zadatu preciznost), • SIGN (predznak izraza kao izlaz daje nula, ako je parametar nula ili jedan, a ako je parametar veći od nule ili minus jedan ako je parametar manji od nule), • SIN (sinus), • SQRT (drugi koren), 11

•

TAN (tangens), parametar koji dolazi iza funkcije nalazi se u zagradama, ako ga funkcija traži, inače imamo prazne zagrade kao kod RAND ().

7.3. FUNKCIJE ZA RAD NA NIZOVIMA ZNAKOVA

Tu spadaju: •

LEFT (izdvaja znakove počevši od levpg kraja),

• LEN (daje dužinu znakovnog niza), • LOWER (sva slova znakovnog niza pretvara u mala slova), • LTRIM (uklanja znakove razmaka na početku znakovnog niza), • REPLACE (zamenjuje u zadatom nizu znakova određeni deo drugim delom), • RIGHT (izdvaja znakove počevši od desnog kraja niza), • RTRIM (uklanja eventualne razmake na kraju znakovnog niza), • SUBSTRING (daje zadati broj znakova počevši takođe od zadatog mesta u znakovnom nizu), • UPPER (sva slova znakovnog niza pretvara u velika slova), •

SOUNDEX (daje Soundex kod znakovnog niza, dva niza koja zvuče slično, a pišu se različito daju jednake kodove).

7.4. FUNKCIJE ZA RAD SA DATUMIMA

Za MS SQL server imamo sledeće funkcije: • DATEADD (datumu dodaje određeno vreme), • DATEDIFF (daje broj datumskih delova zadatog tipa između dva tipa), • DATENAME (izdvaja tekstualna imena), • DATEPART (daje deo datuma zadatog tipa iz ulaznog tipa), 12

• DAY (daje dan zadatog datuma), • GETDATE (daje trenutno vreme i datum), • MONTH (daje mesec zadatog datuma), •

YEAR (daje godinu zadatog datuma).

8. ZAKLJUČAK

Moderan način poslovanja je potpuno nezamislim bez računara i baza podataka. Ipak u popularnoj informatičkoj štampi nema puno mesta za baze podataka i SQL zbog nezainteresovanosti korisnika za tu oblast. Ono što možemo naći su osnove, tako da se lako može steći mišljenje da SQL i nije jezik. Gledajući naredbe SQL-a ( UPDATE, SELECT, DELETE, INSERT ) na prvi pogled se može pomisliti da se sa tim jezikom ne može puno napraviti. Međutim, kroz razne zadatke se može primetiti da sve može odraditi u ovom programu. Uz osnove, postoje brojne mogućnosti u ovom radu, kao na primer, numerisanje ili upoređivanje brojeva kao znakovnih podataka. Jedna od otežavajućih okolnosti u radu sa bazama podataka su svakako dijakritični znakovi o kojima se mora voditi računa pri kreiranju baze i dodeljivanju tipova podataka. Format datuma, takođe, predstavlja specifičnost jer moramo odrediti način na koji se upisuje i prikazuje ( redosled meseca, dana i godine ). Kod nas je standardan način upisivanja datuma takav da se prvo upisuje dan, mesec, pa na kraju godina. Pored ovih mogućnosti koje pruža SQL, postoji još niz drugih koji nam znatno mogu olakšati rad sa bazama podataka i rad sa računarima uopšte. Na kraju se može istaći da su baze podataka važan deo automatizacije poslovanja koje običan korisnik nikada neće primetiti, dok bi programeri i i trebali biti veoma dobro upoznati sa ovom tematikom.

13

9. LITERATURA

Internet: www.google/sql programski jezik.com www.wikipedia/sql.com Knjiga: Poslovna informatika – Prof. Dr Nikola Bračika

14

15